Категорија: Просвета
-
Једно писмо и једна опомена
Од једног колеге из унутрашњости добио сам јуче писмо у којем ми између осталога каже и ово: Жалиш се, како не можеш туберкулозне болеснике да пошљеш у болницу, те да не трују и остале своје укућане. Нема, велиш, у болници места, а свет и не пристаје да иде у њу, јер није као што треба…
-
Једна насушна потреба
Лука Драгић има жену и четворо деце. Није богат човек, али опет везује крај с крајем: има неку послужитељску платицу има свој кућерак тамо више Чубуре, жена му вредна, чуварна, деца добра, па да је среће могли би живети лепо и задовољно. Али немају среће. Јер их управо, и знам тек од како их је…
-
„Творци анђела“
Данас пре подне обешена је у Хамбургу нека Ана Визе, коју је порота осудила на смрт, што је удавила једно за другим петоро туђе ванбрачне деце, коју је била узела на чување. Визе је молила за милост, али није помилована — ко ће и помиловати тако чудовиште? Опростити јој нису смели већ и због тога,…
-
Говор бројева
У Србији свет живи просечно 21 годину, У Шведској, међутим, у Данској, Француској и Белгији просечан људски век 40 година. У Србији од 1000 душа умре сваке године њих 27. Сви ми знамо, да је Београд нездрава варош, па ипак у њему умре свега око 20 од 1000 годишње. Те две страшне истине видео је…
-
Здравац
На одличну је мисао пао пре шест година др. Вукадиновић, кад је почео издавати свој „Здравац“. Шта је његов „Здравац“, то сви знате: зидни календар, испуњен поукама о чувању здравља и сликама које се односе на те поуке. Проста ствар, је л’ те? Али проста онако, као што је просто Колумбово јаје — треба је…
-
Семинар о Маћедонском питању
Четири професора Велике Школе (Д-р Јован Цвијић, Љубомир Јовановић, Д-р Станоје Станојевић и Д-р Александар Белић) држали су у четвртак од 3—6 свати после подне са својим ученицима заједнички семинар о маћедонском питању. Како је ученика Велике Школе и остале публике било врло много, око 200, морали су професори са својим слушаоцима отићи у велику…
-
Заштита радника
На дневном је реду у западним државама. Немачка се поноси што на том путу прва корача. Французи се труде да је стигну. Друге државе такође – нека мање, нека више. Хоће да заштите радника, и фабричког и другог. Да га заштите од сувишног рада, и од болести, и од гладовања у старости, и од несреће…