Рекао сам јуче, да воће може да буде и лек. Тада се не једе овако обично, као десер, него у већим количинама, у нарочито одређено доба дана. Али не даје се човеку као лек свако воће од реда. Некад ће му лекар препоручити јабуке, некад крушке или суве шљиве, али најчешће ипак грожђе. Оно је најистакнутији представник таког воћа — воћа које се употребљава као лек — и то не од скора. Лечење грожђем врло је популарно овуда у свету, и много људи у ово доба године, у септембру и октобру, једу сваког дана у великим количинама зрело, слатко грожђе, уверени да ће их оно опоравити или излечити. Зато сам и оставио, да засебно говорим о њему.
Грожђе је од увек важило као врло лековито. И лекари и лаици веровали су и тврдили, да се њиме успешно лечи и туберкулоза и скрофулоза и малокрвност и нервоза (специјално хипохондрија) и многа друга болест. Али треба се само сетити, како грожђе утиче на човека, па ће се видети, да то није баш сасвим тачно.
Грожђе утиче на човека исто онако као и свако друго слатко воће: чисти га, тера га на мокрење, смањује му апетит, и према томе слаби га. Код свију пак болести, које сам малочас споменуо (код туберкулозе, скрофулозе, нервозе), лекари се махом старају, да болесника ухране, угоје. А како ће га грожђем угојити? Нека је баш грожђе тако добро, да има и 20 процената шећера и других храњивих састојака, ипак од њега човек неће добити на кантару, кад га оно чисти и смањује му вољу за другим јелима.
Не, него је грожђе лек у другим болестима. Треба само имати па уму, како оно дејствује на човека, па ће се лако разумети, зашто се данас лечење грожђем препоручује у главном:
- људима, који пате од сталног затвора,
- шишкавим људима, који добро једу а комотно живе и мало се крећу (и први и други пате уз то готово редовно и од досадних хемороида — шуљева), и
- људима, који било из тих било из других разлога имају натечену, набреклу црну џигерицу.
Њима ће грожђе, као и свако друго зрело, слатко воће, врло добро пријати. Само морају пазити, какво грожђе узимају и како га једу.
Ја сам јуче казао, да грожђе има просечно 14 и по процента шећера. Такво је грожђе већ лепо слатко. Али има грожђа које и ако је зрело, ипак има много мање сласти: проценат шећера у зрелом грожђу варира између 9 и 19, проценат киселине између 0,49 и 1,86, а проценат киселих соли између 0,33 и 0,70. Како пак и дејство грожђа на човека зависи у главном од та три састојка његова — шећера, киселине и киселих соли — јасно је, да није свеједно, које ће грожђе човек узети, да се њиме лечи. За лечење грожђем препоручује се само лепо слатко грожђе. Кисело грожђе не само што нема тог дејства, него још и квари желудац и изазива, често, досадно запаљење меса око зуба.
Што се тиче количине грожђа, коју треба сваког дана појести, и времена кад га треба узимати, о томе је још пре 50 година дао француски лекар Киршо ова упуства: Треба почети са једном килом на дан, па полако прећи и на две и на три киле. Разуме се, не може се толико грожђе појести на једанпут. Него целокупну дневну порцију треба распоредити овако: једну четвртину од ње ваља појести ујутру, пре доручка, другу и трећу четвртину између доручка и ручка, а четврту пред вечеру. Грожђе се, дакле, једе увек на празан стомак; ко, међутим, не може тако да га поднесе (поглавито због одвећ јаког пролива), тај треба уз њега да поједе увек и по комадић белог хлеба. Тако лечење грожђем треба да траје бар месец дана, а за све то време ваља строго пазити на осталу храну, нарочито не треба пити пива ни јести масна јела и салате.
Ето, такве је прописе дао Киршо. Они у главном и данас важе, и као што рекох, силан свет ових дана предузима такво лечење грожђем. Богати људи, у туђем свету, иду у нарочита места, позната као згодна за тај посао. У Аустрији су у том погледу најчувенији Арко, Меран и Грис код Боцена. Уз лепо грожђе имају они тамо и чист ваздух и пријатан живот и потпун одмор од свију послова и брига. А те споредне добре стране таквог лечења грожђем свакако и јесу узрок, што оно каткад прија и туберкулозним, скрофулозним и другим тешким болесницима, који иначе од грожђа не би имали никакве користи.
Ми, сиромаси србијански нисмо у стању да ради грожђа идемо у Тирол. Али коме оно треба, тај може њиме окушати срећу и код куће, шетајући по винограду или по улицама. Извол’те, дакле, господо хемороидариуси!