Данас ћу да говорим о једној болести, која је врло честа и врло озбиљна, а ипак ја ретко ко и по имену зна. Склероза артерија прекраћује одиста живот многим људима, а што је можда још горе, она многе људе пре времена прави инвалидима, неспособним за рад, и телесни и умни. А што свет мало о њој зна и говори, то је отуда, што је она подмукла болест, која се развија тихо, неприметно, и што сама по себи не прави човеку никакве тегобе све док се њене последице не покажу у каквом другом органу његовога тела. Болесник се дакле не осећа болесним све док услед склерозе артерија но добије какву другу болест, која је њена директна последица, и зато он и не за склерозу артерија, него говори увек само о болестима, које се на њу надовезују. И стога, што се о тој крупној и честој болести тако мало зна, морам ја опширније да је објасним, молећи своје читаоце, да ме стрпељиво саслушају.
Пре свега дакле: шта је то склероза артерија?
Артерије су, као што је већ свима познато, оне цеви, кроз које отиче крв из срца у све делове тела. У крви се, међутим, налази сва храна за сваки део човечјега организма. Из срца, дакле, полази крв и разноси кроз артерије ту храну на се стране и сваки човечји орган може да се храни и да живи само дотле, докле му артерије правилно раде, тојест док кроз њих крв може лепо да протиче; деси ли се, међутим, да кроз те артерије крв не може у довољној мери да пролази, онда и ти органи морају да страдају и најзад и да изумру. То је нема сумње, јасно. А кад је то јасно, онда је јасно и колико је склероза артерија озбиљна болест, пошто баш она чини, да артерије постану неспособне за своју службу. Да кажем одмах, на који начин.
Док су здраве, артерије су еластичне, изнутра глатке цеви, кроз које крв пролази без икакве сметње. Кад постану склеротичне, оне пре свега изгубе своју еластичност, па онда постану тврде, крте, „кречне“, изнутра неравне, негде се рашире, негде суже, па и сасвим запуше. Зато што су крте, оне могу лако да прсну кад год крв јаче кроз њих пројури, а зато што су сужене или чак и запушене, не може крв како треба кроз њих да пролази. Било пак једно, било друго, за човека су оне тада велика опасност. И одиста, бар у три врло важна органа човечјега тела производи склероза артерија тешке, неизлечиве болести. То су: мозак, срце и бубрези. Кад мозак од склеротичних артерија страда, наиђе [излапелост] или „шлог“; кад срце страда, развију се тешке срчане мане; кад бубрези страдају, дође „водена болест“.
И о тим и о другом последицама склерозе артерија говорићу други пут опширније. Сад сам само хтео да изнесем, како је то тешка, опасна болест, па онда да пређем и друго питање: како се склероза артерија добија?
Сваки стар човек пати од склерозе артерија, кад јаче, кад слабије. То значи: артерије с временом губе своју еластичност, попуштају, троше се, и склероза артерија је донекле физиолошка старачка појава. Али се склероза артерија често виђа и на младим људима, на људима и у четрдесетим па и у тридесетим годинама. А то није више физиолошка појава, него болест, која има своје нарочите узроке.
Да још млад човек добије склерозу артерија, или да је стари људи добију у јачем степену него што би требало, томе узрок може бити у главном тројак:
- Склероза артерија развија се брже и јаче код људи, који целог века морају да раде тешке телесне радове.
- Она се исто тако јаче развија код људи, који већ болују од извесних болести: од ревматизма, „гихта“, шећерне болести, а у првом реду од сифилиса.
- Склерозу артерија ће понајпре добити људи, који неразумно живе: који се на крећу него по цео дан седе; који много и добро једу, нарочито месо; који много пуше; и најзад, који много пију.
Ако се између свију тих узрока издвоје они који су најчешћи и најважнији, онда се може рећи: јака храна а слабо кретање сифилис и алкохол доносе склерозу артерија.
Ко хоће дуже да поживи, а и преко четрдесете и педесете да остане крепак и бистар човек, тај нека упамти та три греха, с којима руку под руку иде склероза артерија, па нека их се клони.