Четири професора Велике Школе (Д-р Јован Цвијић, Љубомир Јовановић, Д-р Станоје Станојевић и Д-р Александар Белић) држали су у четвртак од 3—6 свати после подне са својим ученицима заједнички семинар о маћедонском питању. Како је ученика Велике Школе и остале публике било врло много, око 200, морали су професори са својим слушаоцима отићи у велику салу где је семинар одржан.
Пошто је г. Љубомир Јовановић објаснио да је овај заједнички семинарски час заказан у намери да професори својим слушаоцима даду што више објашњења о прошлости маћедонског питања и његовом данашњем стању, узео је реч г. професор Белић и говорио је о маћедонским дијалектима и њиховом односу према српском и бугарском језику.
Он је у главном рекао ово:
На крајњем југу Маћедоније још се употребљава дијалекат који се сачувао у маломе броју места и који постепено изумире под притиском централног маћедонског говора. Тај се дијалекат зове јужно-маћедонски: он је потомак старословенскога језика. Старославенски језик и тај дијалекат најближи су бугарскоме језику, али на Балканском Полуострву нису никад били идентични са њим. Средње маћедонски дијалекат или централни маћедонски, који се пружа од Тетова, Скопља и Кочана до Сереза, околине Солунске, Битоља, Преспе, Охрида и Дебра, представља јаку и многовековну мешавину српских говора источне Старе Србије (Северне Маћедоније) и јужно маћедонскога језика. У њему се преовладале неке црте једино српских говора, и неке које припадају опет једино јужно маћедонском језику.
Сличност тих дијалеката бугарскоме језику у извесном правцу исто онако као и неких чисто српских говора у сев. Маћедонији и јужној и источној Србији, случајна је. Губљење падежа, развијање члана и образовање неких других црта — резултат је непосредног контакта словенских језика јужно и источно од линије. Шар планина, Карадаг, Јужна Морава и донекле, Велика Морава са несловенским језицима: грчким, румунским и албанским у којима се те црте такође находе и који су их и дали споменутим словенским језицима. Ако је неки словенски језик и био, можда, посредник при давању тих црта другом ком словенском језику, то не значи, да су оне по пореклу своме његове, и да је тај други језик за то дијалекат његов. Кад се говори о сродству јужно-словенских језика оне се у опште не могу ни узимати у обзир.
Неки ученици на позив г. професора Јовановића тражили су од професора Белића објашњења о неким дијалектолошким питањима. После тога неки ученици тражили су да се прекине дебата о научној страни маћедонског питања него да се пређе одмах на расправљање данашњих политичких прилика у Маћедонији и да г. г. професори обележе своја становишта о раду српско-бугарске омладине. Пошто им је одговорено да ће се о тој практичној страни Маћедонског питања говорити доцније, а да прво треба расветлити маћедонско питање са чисто научног гледишта, говорио је г. професор Цвијић о називу Стара Србија и Маћедонија.
Он је истакао да Стара Србији хвата земље далеко више на југ пошто се обично узима и да код географа 16 и 17. века назив Србија обухвата велики комплекс земаља све до иза Велеса. После г. Цвијића говорио је г. професор Станојевић о начину како је насељена Маћедонија.
Он је доказивао да су Словени са доњега Дунава населили све крајеве на исток и на југ од прилике од Тимока, Суве Планине и Шар Планине, а Словени из данашње јужне Угарске све остале земље Балканскога Полуострва. Сва та племена имала су заједнички назив Словени. Кад су Турански Бугари дошли на Балканско Полуострво они су заузели земље између Искре и Црнога Мора и између Дунава и Балкана. На тој територији постао је бугарски народ; све земље ван те територије стојале су само под привременим државно политичким утицајем бугарске државе: етнички и језички били су и даље остали Словени. У Маћедонији је бугарским освајањем освојио терен само бугарски државни назив, али су се Маћедонски Словени етнички и даље самостално развијали са свим независно од процеса стварања новога бугарског народа с оне стране Балкана. Они су доцније све јаче долазили под политички и културни утицај српскога народа. На питање једног ученика како према овој теорији стоји Самуилова маћедонска држава, г. Станојевић је одговорио да је та држава носила назив бугарски али да она етнички то није била. Г. г. Јовановић и Станојевић још једном су објаснили ученицима задатак овог заједничког семинара па је онда идући семинарски час заказан за четвртак 18 марта у 3 сата после подне. Том приликом биће рекапитулирано оно што је говорено на последњем часу и расправљаће се о политичкој страни Маћедонскога питања. Семинар ће бити јаван и држаће се у сали Велике Школе.