Данас пре подне обешена је у Хамбургу нека Ана Визе, коју је порота осудила на смрт, што је удавила једно за другим петоро туђе ванбрачне деце, коју је била узела на чување. Визе је молила за милост, али није помилована — ко ће и помиловати тако чудовиште? Опростити јој нису смели већ и због тога, што таквих грешница има врло много у свима великим варошима, те само ако тако велике казне учине што год, да их не буде још сваким даном све више.
У великим варошима има много ванбрачне деце. Кад се такво дете роди, њега чека од ове две судбине једна: или га мати остави на улици и онда оно иде у какав завод за находчад, или мати науми да га сама издржава, и тада га предаје каквој жени, која ће га за паре чувати и хранити. Јер не треба заборавити, матере ванбрачне деце већином су сироте девојке, служавке и раднице, које не могу саме да их чувају, пошто онда не би могле добити службе или рада. Често се онда дешава, да те жене траже и добију какву већу суму у напред, и онда се готово редовно дешава и то, да дете врло брзо угине, те жени, код које је оно „у косту“, остану све те паре као чиста добит. Ако баш и не буде директно удављено или отровано, оно се тако храни и тако негује, да и без отрова брзо отиде на други сет. Сва та деца још су мала, невина дечица и свакако без изузетка иду у рај, зато то жене Немци и зову „Engelmacherinnen,“ „творцима анђела“.
И у Београду има много ванбрачне деце, и њихов број из дана у дан све више расте. Само што код нас сву ту децу чека сасвим подједнака судбина: ретко које остане код своје мајке, огромна већина предаје се и код нас туђим женама на чување. То бива и са децом, која се нађу на улици; само што она носе званичну титулу „општинско дете“, јер за њихово издржавање плаћа општина, а не мати.
Каква је даља судбина те деце, то знамо најбоље ми лекари. Већина од њих угине још у првим годинама живота, а и ово што остане, не ваља и представља све самог кандидата за јектику.
„Политика“ је пре неки дан донела проглас добрих жена, које су се сажалиле на ту бедну а невину дечицу и прегле, да створе дом, у којем ће се она чувати и подизати, док не стану на снагу. На свима је нама, да тим женама помогнемо, колико год можемо, у њиховом хришћанском предузећу.
На небу је доста анђела и без „твораца анђела“.