Месец: септембар 1907.

Ко мало више шврља по Београду, тај је последњих дана имао прилику да види све више оних кобних табли, на којима пише: „Пази, у ову кућу не улази; у њој влада заразна болест шарлах“. А како је овде, У Београду, исто је тако и у многим другим местима у Србији: долази јесен, а с њом,…

Довијајући се, у прошлу недељу, како да савлада Милана и Максима Новаковића, г. Церовић је — читао сам у новинама — помишљао и на то, да им убаци у собу неку лекарију, која ће их опити или збунити и тако нагнати да престану с пуцањем. Читао сам, даље, да није добио такву лекарију али да…

Не прође код нас ниједан већи празник, а да многа мати не закука. Чисти се тих дана у кући, риба се, а за рибање ништа данас није згодније него цеђ што се готов добија у бакалници. Купи се, дакле, мало цеђа (за грош се добије пуна шоља), па дивота — беле се патос и кујински…

Рекао сам јуче, да воће може да буде и лек. Тада се не једе овако обично, као десер, него у већим количинама, у нарочито одређено доба дана. Али не даје се човеку као лек свако воће од реда. Некад ће му лекар препоручити јабуке, некад крушке или суве шљиве, али најчешће ипак грожђе. Оно је…

Ни у једно доба године не једе се толико воћа колико ових дана, а ни о једној животној намирници не владају код нас тако различити, често погрешни појмови као о воћу. Зато је време, да и о њему проговорим неколико речи, а доцније ћу већ уграбити прилику, да кажем коју и о осталим нашим најобичнијим…

У ово доба покварених стомака, пролива и грознице чешћа је него иначе и она злогласна болест, коју наше жене зову „дечја болест“, варошанке и „фрас“ а лекари дечје „конвулзије“. Од те болести многа деца сваке године пропадају, а да је код наших жена мало више умешности и мало мање предрасуда, можда би се многа од…