Ови први јесењи дани донели су нам и прву јесењу болест — крајнике или ангину како се на медицинском језику каже. Оно истина, наиђе се већ где-где и на болесника са јачим катаром душника па и са запаљењем плућа, али то су ипак још ретке појаве: болест, која је ових дана најобичнија, најчешћа, то су крајници. Зато је ред, да се о њима разговоримо.
Крајници су, као што свако већ из искуства зна, у главном дечја болест. Дете, које је рецимо, преко дан и у школу ишло и играло се, почне увече из једанпут да куња, жали се на главобољу, на зиму, често уз то и повраћа, а мало затим осети да тешко гута, глас му постане малко промукао, карактеристично уњкав, и цело тело почне да му гори.
Кад се сутрадан болеснику загледа у гушу, види се понекад, да су му крајници натечени и јако црвени, а исто тако црвенило види се и око њих, на задњој страни ждрела и на ресици. То је најлакша врста крајника, најблажа ангина; она долази махом са малом ватром и траје свега 3—4 дана. Друга врсте крајника, међутим, већином су теже и трају по 7 и 8 дана, а кад се таквом болеснику загледа у гушу, виде се на отеченим и црвеним крајницима сивкасте или жућкасте, кад веће, кад мање пете, које се понекад саставе, па покрију готово целу спољну страну крајника, Док те мрље отпадну и док болесних оздрави, прође као што рекох, и недељу им више дана.
Али ма колико такви крајници били тешки, ни они нису опасне по живот болесников. Нису опасни чак ни онда, кад не прођу тако правилно, него кад крајник, несрећом почне унутра два гноји, те болесник грдне муке види, док се то не провали и неишчисти. Што може да буде опасно, то су такозване компликације, које се каткад виде код крајника: запаљење бубрега, запаљење плућне марамице, гнојење у ушима итд. Само што су те компликације врло ретке.
Кад која од њих изиђе сваки ће варошанин, разуме се, звати лекара, јер ће на болеснику опазити знаке неке теже болести. Али ја бих световао родитељима, да питају за савет лекара кад год код детета опазе крајнике са оним сивкастим или жућкастим пегама, нарочито ако су те пеге велике. То зато, што и дифтерија почиње о сличним превлакама на крајницима те је у таквим случајевима потребно да се за времена утврди, јесу ли то прости крајници или је дифтерија. А да је исто тако потребно звати лекара, кад дете добије ма какве крајнике, а у околини влада шарлах, то сам већ прошле недеље казао.
Тако треба радити, кад ко добије крајнике. Али може се понешто учинити, па да се дете сачува те да уопште и не добије ангину, или бар да је тако лако не добије.
Свакоме је познато, да су крајници прилепчива болест: кад их један укућанин добије, обично се после њега обреде и сви остали, чак и они који никако и не излазе из куће. То треба имати на уму, па кад један у кући добије ма какву ангину, онда ваља пазити, да други укућани нарочито деца, не долазе бар у интиман додир с њим — да се не играју с болесником, да се не љубе с њим, и тако даље.
Међутим, не добијају се крајници само тако, блиским додиром са већ оболелим личностима. Обично се добију после каквог назеба. Зато треба пре свега пазити, да се деца не излажу промаји и наглим прелазима из топлоте на хладноћу; на то треба да пазе нарочито учитељи. А осим тога не треба децу разнежити, па онда неће тако лако ни назепсти; не треба им, пре свега, увијати врат марамама и башликама и ваља их навићи да свако јутро перу врат хладном водом.
На то треба пазити нарочито код оне деце, која често болују од крајника. Њих ниједног јутра не треба пустити из собе, док се тако не умију и док гушу не исперу хладном водом, па макар у њу и не сипала какву водицу за уста. Кад се тако ради, и таква ће деца много ређе добити крајнике, од којих су дотле готово сваког месеца патила.