Силан свет кашље ових дана по Београду, кашље и премишља где је то могао назепсти. Јер треба знати, код сваке готово болести помислиће наш свет у првом реду на назеб, чим се запита, на који је начин та болест постала. А како смо већ зашли у јесен, то ћу ја ускоро имати прилику, да опширније говорим о многим болестима које, по народном уверењу, долазе од назеба, и зато је врло потребно, да кажем неколико речи о назебу у опште. Само, да се одмах разумемо: нећу ја говорити о назебу као о болести, јер такве болести и нема, него ћу говорити о назебу као о узроку разним болестима.
Као што рекох, за врло многе болести верује свет да постају од назеба. А то су све до скора веровали и лекари. Још пре 60—70 година држали су они, да некаквих 80 болести долазе од назеба. После је тај број бивао све мањи, али се и то питање почело рашчишћавати тек од оног доба, од како су се пронашле бактерије и од кад се утврдила њихова улога у постојању разних болести. Тада се видело, да су многе од тих болести, за које се дотле веровало да постају од назеба, чисте заразне болести, то јест да им је узрок каква кужна клица, и онда је питање о назебу добило сасвим други облик. Дотле су се лекари трудили да пронађу, на који то начин назеб изазива болести, а сад су се на једанпут имали да питају:
- Може ли у опште назеб сам по себи, без бактерија или ког другог штетног фактора, да изазове болест? И
- Је ли назеб бар споредан, помоћан узрок болестима, којима је прави, главни узрок друго што (нпр. бактерије)?
На прво питање велика већина научара одговара негативно. Они, тојест, тврде, да се ни при експериментима на животињама ни посматрањем на људима не може утврдити, да је назеб, само назеб, икада био прави, главни узрок ма којој болести. Али има и лекара, који друкчије говоре. Ти пре свега тврде, да се назебом код код животиња експериментално могу да изазову на појединим органима промене, које нису ништа друго до болест. А осим тога они веле, да се многа болест код човека јави тако непосредно, тако брзо иза каквог назеба, да ту не може бити речи о каквом утицају бактерија, јер док се бактерије размноже и изазову болест, прође увек извесно, кад краће кад дуже време. На тај начин, чисто назебом, може да се добије, веле они, кијавица или лак кашаљ или бол (ревматизам) у мишићима или чупање у цревима итд. Само што и они признају, да је таква болест увек лака, пролазна, и да постане тежа, трајна тек онда, кад се назебу придружи и други који штетни утицај, у већини случајева утицај бактерија. Да објасним то са којим примером: Човеку заладне ноге и он одмах затим добије кијавицу. Нос му се стегно, бистра вода почне из њега да цури, и то траје тако неко време, па онда прође. То је последице чистог назеба. А ако се кијаваца отегне и десет и петнаест дана, ако се из носа почне лучити густа, гнојава течност, онда је то извесно накнадни утицај бактерија, и таква се кијавица може додиром пренети и на другу личност, баш да она и не назебе. Или други пример: Човеку зазебе трбух, и он добије чупање и пролив. Кад је то последица чистог назеба, онда ће и трбобоља и пролив брзо престати, чим се трбух, например, лепо загреје. А кад се на то надовеже дуг пролив, ако болест траје и неколико дана, онда су јој главни узрок сигурно бактерије и њихови отрови (токсини).
Ако се научари не слажу у том једном питању, они су готово без изузетка сложни у одговору на оно друго питање. Сви они, наиме, тврде, да назеб врло важну улогу игра, као споредан, последњи узрок разним, махом кужним болестима. Ни нос, ни уста, ни грло, ни плућа човекова нису никад без разних клица, које му, међутим, не наносе штете, зато што је његов организам јачи од њих. Али ако човек назебе, његови се поједини органи тако измене, тако ослабе, да не могу више да се одупиру најезди бактерија, и болест је готова. Какву то промену на унутрашњим органима човековим изазива назеб, у томе се мишљења не слажу потпуно, али је највећа вероватноћа (судећи и по опитима на животињама и по појавама на човеку), да у унутрашњим органима наиђе навала и застој крви и да је то узрок, што онда на том месту кужне клице добију превласт над човековим организмом.
Али како било да било, главно је да је назеб бар споредан (непосредан, последњи) узрок неким болестима. Болести, које на тај начин могу да постану, ове су, по мишљењу данашње медицине:
- катари органа за дисање,
- катари органа за варење,
- запаљење бубрега,
- ревматична обољења зглобова и мишића,
- севотине и узетости у извесним живцима,
- запаљење плућа,
- извесна обољења централне живчане системе.
Тако нас је овај разговор о чисто теориским стварима довео ипак до неких практичних резултата. Јер чим се зна, да назеб може бити ма и споредан узрок толиким болестима, које су делимице и врло тешке, онда је сасвим појамно, да га се треба и чувати. А од назеба ће се човек најлакше сачувати, ако систематским вежбањем очврсне, очеличи своје тело тако, да буде мање осетљиво према утицајима спољашње температуре.
Али о том чвршћању идући пут.