У прошлом овом говору дошао сам до ових закључака:
- да су наше животне намирнице састављене од воде, беланчевине, масти, угљених хидрата и минералних материја, и
- да одрастао човек, док је у миру или док ради лаке послове, мора добијати сваког дана храну, у којој има најмање 100 грама беланчевине, 56 грама масти и 400—450 грама угљених хидрата.
Данас ћу да наставим и да изнесем, колико тих главних саставних делова има у нашим најобичнијим животним намирницама, па ће се према томе видети и од каквих јела може човек да живи а да не губи снагу. Али пре него што то учиним, морам да споменем још једну важну околност: Не варе се сва јела подједнако; од неког човек свари готово све, а од неког избаци из црева несварен, неупотребљен један велики део — и по 20 и по 30 процената од онога што је појео. Та је околност, као што рекох, врло важна, јер се из ње види, да ће те тако тешко сварљиве хране човек морати узимати у знатно већим количинама, ако хоће да свари, да прими у себе онај утврђени минимум: велики део такве хране одлази из њега несварен, неупотребљен, те у толико више мора он јести, да би подмирио одређену потребу.
Кад то знамо, можемо прећи на разговор о нашим најобичнијим животним намирницама. Ја ћу у једној таблици цифрама да покажем, колико процената храњивих материја има у њима:
| воде | беланчевине | масти | угљених хидрата | минералија | |
|---|---|---|---|---|---|
| кравље млеко | 87,7 | 3,4 | 3,7 | 4,5 | 0,7 |
| полумасан сир | 45,8 | 27,6 | 20,5 | 3,0 | 3,1 |
| мршава говеђина | 76,7 | 20,8 | 1,5 | – | 1,0 |
| јаје | 73,7 | 12,6 | 12,1 | 0,5 | 1,1 |
| пшенични хлеб | 40,6 | 6,2 | 0,4 | 51,1 | 1,8 |
| пасуљ | 14,8 | 24,3 | 1,6 | 40,0 | 3,2 |
| кромпир | 75,5 | 2,0 | 0,2 | 20,6 | 1,0 |
| купус | 90,0 | 1,0 | 0,2 | 4,0 | 1,2 |
У тој су таблици заступљени најважнији представници готово свију врста наших животних намирница, и кад знамо њихову вредност, у стању смо ценити и друге, њима сродне. А та таблица показује нам ово:
- У млеку има доста храњивих материја, и што је врло важно, оно се добро и вари (несварено остаје и избацује се из црева свега 5 процената тих материја). Али млеко ипак не може да буде потпуна храна за одраслог човека: да би добијао својих 100 грама беланчевина дневно, он би сваког дана мора пити више од 3 литра млека а то нико није у стању да чини јер се млеко врло брзо огади.
- У сиру има много и беланчевине и масти, али нема довољно угљених хидрата. Зато је он врло драгоцен као додатак храни сиромашнога света који једе махом биљну храну пуну угљених хидрата.
- Уз месо и јаја такође је потребна биљна храна, пошто ни у њима нема довољно угљених хидрата.
- Сув хлеб није довољан као храна, већ и зато што има врло мало масти. Осем тога, од хлебе доста излази из црева и несварено, те човек не добија с њим ни оних потребних 100 грама беланчевине, баш и по килу и по дневно да га једе (а више од тога није у стању да једе). Зато је уз хлеб потребна и друга храна, у којој има масти и беланчевине, например млеко или сир.
- Пасуљ је, сам до себи, врло храњив. Али код њега има две незгоде: прво тешко св вари, те и 20 и 30 процената од њега излази из човека неупотребљено, и друго, кад се кува, пасуљ прими у себе врло много воде, те би човек огромне масе хране морао да узима у себе, кад би само њиме хтео да се храни. Иначе би, као што се из таблице види, пасуљ могао да послужи као потпуна храна човекова, само кад би се јео више од пола киле дневно. Нарочито би у том случају, храњив био, кад би му се додало мало масти (или сланине, зејтина).
- За кромпир се то никако не може рећи. И он се, пре свега, тешко вари, а осим тога, у њему је тако мало беланчевине, да би човек морао јести најмање 5 кила кромпира на дан, кад би само њиме хтео да се храни. Зато је уз њега потребно јести и меса или млека, или сира.
- Још горе стоји купус. И он се тешко вари, а храњивих материја има у себи врло мало — чак и угљених хидрата једва 4 процента. Зато је он само додатак уз другу храну — „цушпајз“.
Ето, такву вредност као храна имају ти представници наших најважнијих животних намирница.О детаљима говорићу други пут.