— Само, молим вас, господине докторе, дођите одмах; врло је опасно.
Отишао сам што сам брже могао.
У малој али чистој соби, горе на Новом Селу покупила се родбина и комшилук. Деца плачу, муж забринут, намрштен, комшиске жене дају неке савете. А на постељи лежи болесница, средовечна жена, упалих образа и очију, модрикастог лица, малаксала, полунесвесна, — види се, тешко болесна.
Испратих децу и комшике из собе и брзо се распитах, како је болест почела.
Пре два дана добила је пролив. Прала је веш, вели муж, па назебла. И пила је и теј од нане и руске капљице, али пролив није стао. Напротив, бивао је све јачи; испрва је ишла од ње храна, после чиста вода. А јуче је почела и да повраћа, ноћас је целу ноћ и повраћала и проливала, и ето каква се направила. Мори је страшна жеђ, а чим што узме у себе, врати натраг, и сваки час јури вода из ње, и из стомака и из црева.
Узех да је прегледам.
Ватре нама; напротив, температура још нешто и испод нормале. Пулс убрзан, слаб. Смалаксала, једва говори; глас јој слаб, промукао. Лице, руке и ноге хладне, мало модрикасте. Трбух упао, али болова у њему нема, само неки непријатан притисак. Мучи је страшна жеђ и бол у мишићима, у рукама и ногама, и мало мало па добије грч у листовима. Мокрила није још од јуче после подне. А што изађе из ње, то је чиста, само мало замућена вода без задаха, оно што немачки лекари упоређују са водом од кувана пиринча.
Да смо имали било у Србији било где у суседству колеру, ја бих моју болесницу одмах прогласио за врло сумњиву и наредио бих да се одвоји од осталог света. Јер и колера, права колера, она што се зове индијска или азијска колера, изгледа сасвим тако, као и болест коју сам код те моје болеснице нашао. Како, међутим, овог лета нигде у суседству нема тог опасног госта из Индије, ја сам закључио, да је то само јак летњи катар стомака и црева, наредио сам шта треба да раде, и болесница је после неколико дана оздравила.
Колика је сличност између те две болести, види се већ и по томе, што лекари тај летњи, опасни катар зову наша колера, летња колера или (код деце) дечја колера. А кад су те болести тако налик једни на другу, онда се намеће питање: Како ће се оне, у случају потребе, у опште распознати? Да, например, ових дана влада колера у Земуну, како бих ја утврдио, има ли она моја болесница на Новом Селу колеру или нема?
Утврдио бих то само микроскопом. Индијску колеру проузрокује једна тачно одређена клица. Кохов кома-бацил или вибрио, и кад се тај бицил нађе у болесниковом измету, онда је сигурно да он има азијску колеру, а кад тог бацила нема, онда ни та болест није азијска него наша, домаћа колера.
Да би сличност између наше и индијске колере била што већа, и ова се наша често јавља као редња, епидемија, нарочито у ово доба, у позно лето. Само што је наша колера у главном дечја болест: спопада, истина, и одрасле, али ипак највише децу, и то малу децу, ону што се „на цуцлу“ хране или што су тек одбијена од сисе.
Рекох већ, наша се колера јавља махом у лето. То је зато, што су и њој у крајњој линији узрок бактерије, али оне, што се лако развијају и напредују само на топлоти.
То су бактерије, које производе распадање, кварење наших животних намирница, понајпре млека, меса и рибе. Кад тако укварено јело једемо, оно је пуно и тих бактерија и њихових отрова, те врло лако добијемо летњу колеру. Али и без поквареног јела можемо добити ту болест: те бактерије могу се наћи, с другом нечистоћом, и на још неуквареној храни, па кад их прогутамо, оне се у нашим цревима стану множити и тровати нас. Само врло изузетно добија се наша колера у опште без бактерија: проклијалим и отровним кромпирима, например, или млеком од краве која је јела какво отровно биље, или рибом која се хранила отровном хром.
Кад знате, како се летња колера добија, лако вам је и сачувати се од ње.
Не једите, нарочито сад у лето, никакво јело, за које не знате од каквог је меса справљено; клоните се нарочито кобасица, ћевапчића, кафанских пуњених тиквица и паприка и других „фашираних“ меса. Не узимајте у уста рибу, коју нисте видели да је била жива и сасвим свежа пре него што је метнута да се пече или кува. Пазите на млеко, особито кад га деци дајете; кад дете храните „на цуцлу“, дајте му само стерилисано млеко.
Пазите, даље, на сва јела која се пресна једу. Кување и пржење убија заразне клице, а јело које се пресно једе, нарочито воће, очистићете од тих бактерија само ако га добро исперете или ољуштите. Терајте децу да увек пре јела добро оперу руке, јер се и нечистим рукама могу заразне клице унети у уста и у стомак.
Чувајте се, да у опште ни и који начин не пореметите желудац и црева, — ни хладним пићем ни тешком храном, ни воћем. С тако поремећеним стомаком и цревима много ћете лакше добити и летњу колеру, него кад су вам органи за варење у реду.
А летње се колере треба добро чувати. Јер то је болест, која је и за одрасле тешка, за децу врло често и смртоносна.