Рекао сам јуче, да је барској грозници узрок једна жива клица (пласмодија маларије), која се настани и живи у крви човечјој, и да ту клицу преносе из крви болесникове у крв здравих људи комарци. Сад да опишем то мало подробније.
Комарац, дакле, уједе човека и унесе у његову крв клицу болести. Та клица уђе у једно црвено крвно зрнце (ви знате, да је човечја крв састављена у главном од течности — серума — и црвених и белих крвних зрнаца), храни се ту и расте на рачун тог зрнца, па кад га после два или три дана сасвим поједе, подели се и распадне у 10—15—20 делова, сваки такав део уђе онда у ново црвено крвно зрнце, једе га, расте, дели се после два или три дана такође, и тако то иде непрестано: за кратко време напати се у човечјој крви маса пласмодија. А кад год наиђе тренутак, да се једна генерација распада у младунке, болесник добије наступ грознице.
Рекох, да пласмодија порасте и распадне се за два или три дана. То значи, два се пласмодије једне врсте развијају за два дана, а пласмодије друге за три дана. По тој особини и по још неким другим знацима деле се оне у три врсте:
- у пласмодије, које се развијају за два дана и изазивају грозницу која хвата болесника сваки други дан;
- у пласмодије, које се развијају за три дана и изазивају грозницу која хвата болесника сваки трећи дан; и
- у пласмодије, које се развијају за два дана и изазивају ону тешку грозницу с готово непрекидном ватруштином, што се зове „тропска маларија“.
Толико о пласмодијама. Сад да кажем коју о комарцима.
Не преноси маларију сваки комарац. Није ни то преношење само просто преношење: не бива то тако, да комарац посиса мало крви са пласмодијама из болесног човека, па да онда просто унесе те готове пласмодије уједом и у крв здравог човека. Него кад се комарац насиса крви са пласмодијама, онда се оне у његовом стомаку плоде, после тог плођења развију се силне нове клице, то клице улазе у пљувачку комарчеву, и кад такав комарац уједе здравог човека, он окужи његову крв тим клицама, које онда улазе у црвена крвна зрнца и расту и деле се тамо, онако како сам у почетку рекао.
Пласмодија, дакле, има два живота: један у човеку, а један у комарцу. Али, као што рекох, она не може да живи и да се плоди у сваком комарцу, него само у једној врсти комараца. Код нас има две врсте комараца: једни се у зоологији зову кулекс други анофелес. Кулекс је онај, што по цео дан свира и уједа по Калемегдану, али он не преноси маларију. Него маларију преноси анофелес, који се преко дан крије по мрачним буџацима, а ноћу иде у лов.
Кога интересује, може их лако распознати: Кад кулекс стоји, например на зиду, он је погрбљен, главом и тртицом додирује подлогу, а анофелес је увек прав, тако да му је тртица издигнута у вис. Анофелес, осим тога, има пеге по крилима, а кулексова су крила већином једне боје. А кога интересују комарци, може да запамти и ово: међу свима комарцима уједају човека само женке, оне су дакле једино крвопије, а мужјаци су невина вегетаријанци, они не траже крв.
Комарци лежу јаја по барама и барицама, и то само по топлом времену, кад је температура виша од 10 степени. Једна женка снесе из једанпут по 150 јаја, а из јајета се развије млад комарац за врло кратко време: на великој топлоти и за 10 дана, на тај се начин рачуна, да се само од једне женке, која срећно гдегод у топлоти презими, од пролећа па до јесени напати на 30 милијона комараца.
Кад у јесен наиђе хладно време, мужјаци угину, а оплођење се женке сакрију по тихим, заклоњеним местима, по шталама, подрумима, нужницима, и ту спавају до пролећа. А кад гране пролеће, оне излећу да пију крв и да носе јаја. Кад при томе наиђу на човека, који се преко зиме није излечио од своје маларије, оне почну и пласмодије из њега преносити на друге људе, и маларија почне да се шири, обично дакле од половине априла па све до краја јесени.
Према свему, што сам до сад рекао, излази, као што видите:
- да маларија може да се шири само онде, где има комараца, и то анофелеса;
- да се комарци роје само онде, где има бара и барица,и то по топлом времену, и
- да се и тада маларија може ширити само ако комарци наиђу на људе који већ имају маларију, па било да су остали болесни, неизлечени још од прошле јесени, било да су у то место допутовали болесни од некуд са стране.
Томе треба додати још и:
- да комарци не лете далеко ни у висину ни у даљину, тако да из једног места у друго не прелазе и да их је већ на трећем и четвртом кућном спрату мање него на приземном.
⁂
На реду је сад, да кажем, како маларија као болест изгледа. Ту ћу бити кратак, јер је редак код нас човек, који је није на себи самом посматрао.
Оно што је за маларију карактеристично, то је типски ток грознице. Готово увек сасвим изненада добије човек зиму и дрхтавицу, она га држи пола сата или и читав сат, па онда наиђе ватруштина, која траје неколико сати, а после тога болесник се озноји и ватра га пређе. За време грознице болесник осећа главобољу, болове у крстима, ногама и рукама, често и повраћа, око уста добије оспу, а у трбуху далак.
То је карактеристична грозница. Ја сам, међутим, већ рекао, да има три врсте пласмодије, па према томе и три врсте маларије. Код прве врсте, такозване терциане, добија болесник такву грозницу сваки други дан. Код друге врсте, такозване квартане, добија грозницу сваки трећи дан. Код треће врсте, такозване тропске маларије, грозница се испрва јавља такође сваки други дан, али после учеста, наилази сваког дана, ватруштина болесника никако више и не пушта, и тако наиђе тешка болест, која човека врло често и живота стане.
То су те три врсте маларије. Може, међутим, човек бити окужен и двоструко, тако да има две терциане, па да добија грозницу сваког дана или сваког другог дана двапут, пре подне и после подне, може бити заражен у један исти мах и пласмодијама терциане и пласмодијама квартане и тако даље, те се онда и грозница јавља у најразличитијим комбинацијама.
Код нас је најчешћа терциана, али није тако ретка ни квартана ни тропска маларија. Прве две и нису тако тешка болест, кад болесник уме и може да се лечи, али тропска је маларија опасна болест, од које каткад умре и 50 од сто болесника, а обично 20 и 30 од сто.
Међутим, ма да те две лакше врсте маларије нису опасна болест, ипак су и оне често кобне по доцније здравље болесниково, нарочито код сеоског света, који је далеко од лекара. Јер и иза тих обичних грозница, кад дуже трају, остану људи малаксали, немоћни, испијени, а деца заостану, закржљаве. Зато и јесте потребно, да се и маларија свим силама сузбија, као и остале тешке болести.
Али о томе, како се она сузбија и како се лечи, говорићу сутра. То ће уједно бити и крај овом мом говору о маларији.